Pre neki dan sam se vraćala iz prodavnice, ruke
otegnute od silnih kesa, vučem, kao i svaka „normalna“ žena u ovoj zemlji,
onoliko namirnica koliko mogu da potegnem u tom trenutku. Ispred mene prolazi
devojka u štiklama od minimum deset centimetara, u bundi, mini suknji, izlazi
iz auta koji je vozi neki tip tupavog izraza lica. Pogledala me je i njene oči
su govorile: „Koja si ti budala!“.
Bitke se danas vode na dnevnom nivou, između
žena i mukaraca, stalno se isputuju granice trpeljivosti. Reći ću ti sve pa kud puklo da puklo! Žene često postaju-one koje
imaju dug jezik, muškarci-oni koji su sebični. Sada je trend: žene su dobre ako
se što manje obuku, a muškaraci ako imaju što više para. Ostalo kao da nije
bitno. I kada padne noć, kada se završi još jedan dan, svako od njih za sebe
sanja nešto što zaista želi.
Kao što se svaka devojka nada da će imati
srećan kraj, da će biti nasmejana, da će imati svog princa na kraju priče, da
neće morati da se brine ni oko čega, ni moje želje nisu drugačije. Verujem ni
vaše, drage čitateljke. Koliko god ogorčene, besne, razočarane bile, ipak na
kraju dana kada zatvorimo oči zamišljamo-ljubav. Želimo ljubav. Živimo za
ljubav. Iskonska potreba čoveka koji je evoluirao da bude zadovoljan i siguran
sa nekom osobom. Da li je to plaža, more, vino, gitara? Svaka od nas zamisli
idealnu situaciju u kojoj bi volela da se nađe. I da samo beskrajno bude
voljena. Sve smo svesne da možemo mnogo. Da možemo i da radimo, da budemo
domaćice, mačke u krevetu i da budemo zanimljive u društvu, mi smo multitasking persons! Toliko samostalne, a toliko željne iskrene romantike. Ne
bi toliko cvetala filmska industrija romantičnih komedija i sapunica i lake
beletristike, da nema toliko „očajnih domaćica“ koje se utope u taj neki drugi
svet makar na kratko da bi poput junakinje filma bile „oborene s nogu“. Život
je dovoljno težak i komplikovan, pa zašto se makar na neko vreme ne
teleportovati u neki lakši? No big deal.
Svi poslovi će ionako čekati, nemamo magični štapić da sve odradi. Bez
izuzetka, svaka žena se ovako oseća. Dragi muškarci, zadovoljstvo koje oseća
vaša daleko bolja polovina je uglavnom jer sama tako uredi situaciju. Dok vi
jurite za karijerom (koju i ona ima), dok gledate druga ženska (ili muška)
tela, ona od vaše kuće pravi dom. I dok ima svoje hobije, koje vi ne volite,
jer su po vama površni i nepotrebni ovom svetu, ona pokušava da tako nadomesti
nedostatak pažnje i romantike i ujedno napravi zaista nešto korisno za sebe i
makar svoje okruženje. Ako koji muškarac ovo čita, da zapamti.
Iz sopstvenog iskustva, iz svega što sam videla
šta se događa ženama iz mog okruženja, i kako se koja „dovija“ ne bi li bila u
trendu u svakom smislu, (a nisam pripadnica feminističkog pokreta pritom), „skidam
kapu“ svim pripadnicama ženskog roda! Carice ste!
P.S. Da ne izostavim, postoje muškarci koji baš
i ne spadaju u kategoriju ne-džentlmena, ne-romantičara, bez obzira koliko je nepopularno
u današnjem društvu biti takav (dobar), a ne biti poput onih koji „igraju“ kao „pravi
muškarci“ i udare šakom u sto jer im se može. But thank You God, iako su igle u plastu sena, srećna sam i
zahvalna što poznajem i takve.
Drage moje dame, jer samo kao dame i treba da
se osećate drage moje, uzimite slobodan dan od svih dnevnih aktivnosti.
Apsolutno svih! Pustite omiljenu muziku i zaplešite svoj dan! Od časa kada
pročitate ovaj tekst! Evo i ja ću to uraditi! Pravimo svoj dan! Slavimo što smo
žene, iako nije osmi mart! Jer bilo koji dan u godini treba da bude naš!
Zaslužile smo!
(I molim vas, drage moje, vodite računa i hajde
da se i mi međusobno malo više poštujemo. Jer ko će nas poštovati ako mi prve
ne počnemo jedna drugu.)
Love
to all of you!
