VREME PRAZNIKA

Setila sam se jedne Novogodišnje večeri… Bila sam u roditeljskoj kući, čekala sam Novu godinu sa ocem i majkom. Hrana, piće, muzički program na televiziji. Otac i ja pijemo prvo kuvanu rakiju, pa posle malo domaćeg vina. Majka donosi hranu, ja joj pomažem. Potom majka i ja igramo, otac nas gleda i smeje nam se. To je bilo pre tri godine, doček 2009.-te. Te godine sam imala sigurno pet ponuda za proslavu Nove, ali želela sam da ostanem u kući sa roditeljima. Posle ponoći svako je svakome nešto poželeo, i ubrzo su roditelji otišli na spavanje, a ja sam gledala filmove, pa i ja zaspala. To je bila poslednja Nova Godina koju sam dočekala sa oba roditelja, jer je sledeće godine, 2010.-te, otac umro. I kada se sada setim toga, presrećna sam što sam poslušala svoje osećaje i na čuđenje društva, ostala sa roditeljima. I u isto vreme zaplačem, jer je to bilo poslednje tako lepo veče koje sam provela sa njima, da smo svo troje zajedno, i da je bilo tako prepuno emocija, i da sam osetila takvu bliskost. Ne pamtim je takvu ni pre ni posle toga.

Inače spadam u grupu ljudi koja nije nešto preterano oduševljena sezonom praznika, euforijom koja se stvara, potrošačko društvo koje samo kupuje i kupuje. Ja volim da takve stvari radim preko cele godine kada mogu,(mislim na okupljanja, kupovinu), a ne samo kada dođe vreme Nove Godine, Božića… A kada dođe kraj decembra, i kada se već u vazduhu oseća miris predstojećih praznika, mene hvata ta neka seta, razmišljanje, presabiranje, i onda ne volim te dane. Kada se na to doda i događaj koji sam ispričala, zaista, te dane volim da prespavam, ili da nešto pišem, radim, kao i da je svaki drugi dan… I od tada se trudim da provodim vreme sa porodicom za praznike, i sa onima koje volim van kruga najbliže familije, jer sam na teži način naučila koliko je bitno tako nešto.

Ali ne treba da sve bude tako crno-belo. Negde treba da se napravi zlatna sredina. Ni kupoholičarska euforija nije tako dobra, a ni melanholija i usamljenost. Vreme prelaska u narednu godinu, i ujedno vreme najsrećnijeg hrišćanskog praznika, treba da bude “naše” vreme, za svakog pojedinačno. Svako od nas treba da ga doživi kao period od desetak dana kada možemo da podvučemo neke crte, da vidimo šta smo to dobro uradili za sebe, ili nismo, i da donesemo odluke, šta treba dalje raditi, šta je nama kao pojedincima najbitnije dalje u životu. I to zapisati negde, nešto poput onog-novogodišnja odluka. I da probamo da se tih stvari pridržavamo ubuduće. Ovo vreme je idealno vreme da se preispitamo, da unesemo pozitivne promene u naše živote, da unesemo pozitivne energije. Da probamo, i na kraju, vidimo ko smo, koliko vredimo, da stvorimo cilj pred sobom, i da se trudimo da idemo ka njemu iz dana u dan, bez obzira na prepreke.

I što je najbitnije, ovo je vreme da budete što više vremena sa onima koje volite. Tako neće biti tuge, usamljenosti. Oprostite svima sve, probajte to da učinite, najiskrenije; probajte i ono teže, da oprostite sebi, za sve što smatrate da je bila vaša pogreška; pokajte se i oprostite sebi. I idite dalje. Budite nasmejani sa svojom porodicom, pokažite im koliko ih volite, ako to niste dovoljno činili tokom godine. A ako nemate porodicu, nemojte sve dane provesti sami, uvek možete naći makar jednu osobu koja želi da bude sa vama, i vi sa njom. I uživajte u vremenu koje provodite sa ljudima. Kao što treba da uživate i u onim trenucima kada rešite da se osamite i napravite kalkulaciju prethodne godine, i šta dalje očekujete. Nemojte da mislite i doživljavate to vreme kao teret, jer će se pokazati možda da niste uradili ni približno koliko ste mogli i želeli, ali nema veze, budite srećni što ste živi, i što i imate priliku da ispravite to.

Nova godina, nove šanse, nove mogućnosti. I novi dani, koje možete ispuniti sitnim zadovoljstvima, koja će vas nasmejati, vas i vama drage osobe. Ispuniti ih radom, što onim koji obezbeđuje egzistenciju, što radom na sebi. Ispuniti ih ljubavlju, ako niste do sada, u narednim danima možete da naučite kako da volite, sebe, i još nekog, da uđete u kvalitetnu ljubavnu priču. Da budete sa nekim do koga vam je zaista stalo, sa kim ste se bojali ući u neki odnos, da ne bi bili razočarani možda, ili iz nekog drugog razloga. Sada je vreme da progovorite, i hrabro se borite za svoja osećanja.Možete se preseliti u drugu zemlju, ako vam je to cilj… Ili promeniti posao… Ma ima bezbroj stvari koje možete učiniti! Samo ako to želite, ništa vas ne može zaustaviti!

Uvek će postojati stvari kojih ćemo se sećati, koje će nam nedostajati u vreme praznika, ali ne treba da ih se sećamo sa tugom, to govorim i sebi, već treba da nas podsete kolika je sreća što smo tu gde smo, i da treba to da cenimo, da cenimo sve ono što imamo, i da nastavimo da živimo, i budemo pozitivni, da se makar potrudimo da preovlada optimizam u nama, pa će doći i stvari koje nemamo a želimo ih, i mislimo da su nam potrebne.

Nemojte biti tužni, nemojte se bojati budućnosti, ona je uvek onakva kakvom je mi učinimo. I pored svih teškoća, koje se dese a ne zavise od nas, jedno sigurno zavisi, način na koji gledamo na život. Ako mislimo pozitivno, lakše ćemo sve prebroditi. I ako volimo. Zato mislim da najvažnija stvar koju treba da uradimo za sebe u narednoj godini, jeste da naučimo da volimo, i da pokažemo ljubav onima prema kojima je osećamo! Ljubav je jedina prava, i iskrena pokretačka snaga u svakom od nas! I samo hrabro! “Borite” se za ljubav!

Srećno!