Ustajemo svakoga dana, radimo iste stvari, ista rutina, nameštamo osmeh na lice kada je to potrebno, ali brzo, kada “istekne rok” skidamo ga sa lica, i nastavljamo sa poslom-namrgođeno, svejedno nam je... Budimo se sa osećajem grozote u stomaku, ali znamo da treba da ustanemo, da bi nastavili da hodamo kroz život, zaradili novac, sami u svakoj misli. Ovo je preživljavanje, zar ne? To nije život. Mi ne živimo. I većina nas je sama, bez partnera, iako ih je toliko slobodnih okolo, odlučujemo se da budemo sami, ili ako smo sa nekim, osećamo se usamljeno. Ili se ljudi odlučuju na prevare, i budu tako tajno sa nekim koga zavole, ali ne ostavljaju onog sa kim su zvanično, iz straha, navike, nekih dugova, iz ko zna kog razloga. Retko ko će vam reći da je ispunjen. Šta se dešava? U šta se pretvara ovaj svet? U obično, sebično, egocentrično, usamljeno, lažljivo preživljavanje dana???
I onda nam samo preostaje da napišemo pismo svojoj podsvesti, iliti tom nekom biću koje je u njoj…
“Draga Tajno,
Mislila sam da mogu bez tebe, mislila sam da sam jača, da je moja volja, razum, svest, sve to jače od tvoga oporog mirisa, ali kako se prevarih! Ti si i dalje prisutna u svakoj pori, i svakoj pukotini zidova među kojima živim, i stalno me podsećaš na one stvari koje guram pod tepih, o kojima svesno ne želim da mislim. Rekla sam ti! Neću da osećam, zaključala sam srce, postala sam robot, jer samo tako se opstaje! Zašto uporno kuckaš kao detlić i budiš me, ne radi to! Hoću da mi postane lepo tako u realnosti, surovoj, hladnoj, usamljenoj, samo rad rad rad, disciplina, tome težim, ostavim moje srce i moje potisnute emocije na miru!
Pozdrav,
Tvoj Racio.”
Ovo je ono što većina ljudi radi kako bi preživeli dan za danom. Potiskivanje emocija, zaboravljanje događaja. Zamenjujemo život sa onim što mislimo ili nam nameću da život jeste. Biti surov, biti samo radnik u masi, biti ozbiljan, biti sredstvo za zarađivanje, a onda taj novac potrošiti na osnovne stvari koje su nam potrebne da bi nastavili sa “mučenjem”.
Ovako, niko nikada ne može biti srećan!!! A samo je potrebno da promenimo stav, način na koji gledamo na stvari, da promenimo ideje koje su u našoj glavi, samo treba da pitamo sami sebe-šta je to što može da nas učini srećnim, i da počnemo da se ponašamo u skladu sa tim, i za odvikavanje od starog načina na koji smo “nesrećno” živeli ne treba puno, verujte, tako je malo potrebno pa da budemo srećni! Samo treba da živimo u skladu sa samim sobom, i sa onim što uistinu jesmo, a ne sa onim što su nas učili da budemo, što je “norma” društva. Kako početi? Tako što ćete dozvoliti pomenutoj podsvesti da vas preplavi, svom delu koji se zove Id takođe, probajte da osetite sve, i ono animalno u vama, i ono potisnuto, zabranjeno da ispliva, samo osetite. Možda će vas naterati da plačete, da budete besni, ali ispraznite se. I posle ovog, zapitajte sebe, kada ste poslednji put osetili da ste srećni, ali zaista srećni. Kada ste poslednji put osetili da vas je zadovoljstvo opilo, i da vam je toliko lepo da ne želite da razmišljate o sutrašnjem danu? Jer, poenta i jeste da treba živeti sadašnji trenutak, ne misliti o prošlosti, ne misliti daleko u budućnost, biti prisutan ovde i sada. To je jako teško, um naterati da ne misli “daleko”, ali to je poenta življenja. Biti srećan, zadovoljan, ovde, sada, u trenutku, živeti dan za danom. Da kada se probudite, vaše prve misli budu pozitivne, pune ljubavi, prema sebi, i prema svakom ko je iole u vašem životu. Kada se ispraznite od svih “zaboravljenih”, potisnutih stvari, i kada se setite šta vas je činilo srećnim, to je onda vaš put kojim ići dalje. Možda u stadijumu života u kome ste, ne možete da radite neke stvari koje su vam došle na pamet, ali uvek možete naći zamenu, uvek možete da pronađete šta je to što bi bilo najbliže onom što volite i što će vas ispuniti.
To važi kako za posao, hobi, tako i za ljubav. Ako niste zadovoljni vezom u kojoj ste, zašto ostajate u njoj? Pogotovo ako znate da to guši i osobu pored vas. To je sebično. Zapitajte se koji su pravi razlozi zbog kojih se “mučite”, i analizirajte ih, i videćete da su smešni u odnosu na slobodu koju možete imati, ili u odnosu na ono što možete imati sa osobom koju možete voleti iskreno, i šta možete tek tada da izgradite! Sada, u ovom trenutku, pitajte se šta želite a šta imate, i verujte sve je moguće! Za početak jako je bitno napraviti plan šta želite, dakle, to nije razmišljanje “šta budućnost nosi” koje nas opterećuje, to je plan koji sami pravimo samo da nam olakša početak; onda razbiti stare misli i “okove” koji su vas kočili, i tada dan po dan, trenutak po trenutak, hodaćete ka svojoj sreći. Prvo, oslobođeni ideje da ne treba mešati racio i emocije, drugo, spremni da se suočimo sa svime što nam život sprema, treće, idemo ka ljubavi! Zar ima lepšeg puta?
Bez obzira ko smo, i bez obzira na način na koji smo živeli, “ceo život onako kako ne želimo”, nikad nije kasno, i uvek postoji način da se sve promeni! Svi smo mi sposobni da promenimo sve što jesmo, sposobni smo da se menjamo, i sebe i naše navike i ideje. A sve u cilju da nam bude bolje, da budemo srećniji. I sve u cilju da naše sledeće pismo podsvesti bude:
“Draga moja,
Nije prošlo mnogo vremena, ali šta sledeće treba da rešimo, šta je sledeće suočavanje? Već posle poslednjeg se osećam mnogo bolje. I hvala što misliš na mene, i što mi pomažeš da živim srećnije. Korak po korak.
Tvoje,
Srećno Biće.”
“Kada “ispravimo” naš um, navike, sve će doći na svoje mesto.” Wayne Dyer
Нема коментара:
Постави коментар