“Strpljenje. Nada. Vera.”
Nije me bilo dugo na blogu, da nešto napišem. Da li zato što
nisam imala vremena, ili inspiracije, ili nisam znala o čemu bih pisala pre?
Ili je svaki od ponuđenih odgovora tačan? Kao i na ovom blogu, uzetom kao
primer, neke stvari odlažemo jer nemamo vremena, volje (inspiracije), ili su
nam misli nedovoljno jasno definisane i poput nemirne vode talasaju, ne
dozvoljavaju nam da se koncentrišamo, fokusiramo na bitno. I tako se sve više
udaljavamo od cilja koji smo sami sebi zacrtali. U poslednje vreme u mom životu
desile su se jako bitne i interesantne stvari, razgovarala sam sa jako
interesantnim ljudima, ljudima koji su ostali i u manjim sredinama da tamo nekako
pomognu u širenju svesti ljudi. I čula sam jako pametne stvari… Razmišljanja,
vrlo realna, o životu, o ljubavi, o budućnosti, o novcu, a sve to tako
pojednostavljeno rečeno, da sam se začudila kako sam do tog trenutka sve
komplikovala svojim nekim maštanjima i idealizacijama, a sve je tako jasno
postavljeno i kockice se jako “lako” mogu složiti u životu svakog čoveka. “Imaš
cilj, radiš na tome, ne misliš šta drugi misle i govore o tome, radiš na sebi,
pronalaziš istomišljenike, sa njima nastavljaš put, iliti ko treba da bude uz
tebe, tu će i ostati. Novca nema i nema, a ono malo što i dođe zna se na šta
treba da se potroši. Samo racionalno, bez velikih očekivanja. I samo polako i
strpljivo.” I padnu tako u vodu svi moji “ružičasti slonovi” i “putevi oko
sveta”, jasno se iskristalisalo ko, kome, čemu, zašto, koliko, preseci,
nastavi, i tome slično… Nisam konkretna naravno, ali i ovo što pišem možete
primeniti i u svom životu. Mislim da je došlo vreme za finalizaciju mnogih
stvari kod svih nas. Verovatno ću u nekom narednom tekstu biti konkretnija sa
savetima, ili makar više citirati one koje sam sama dobila, pa vam bude lakše,
no i ovo je nekako dovoljno za početak, jer nije ni “odrediti cilj” mala stvar,
a kamoli početi sa samo onim stvarima koje nabrojah u prethodnim rečenicama, a
sve govore-“ako znaš šta želiš, radi na tome da do toga dođeš!”. Zvuči okrutno,
bar je meni tako zvučalo kada sam prvi put čula te reči, ali ne mora da bude,
jer nikakve “natprirodne sile” i “prljave igre” nisu potrebne za to. Priznajem
ipak, potrebno je malo sreće. E sad to može da se sve implicira: ako nešto
želiš-jako i hoćeš da radiš da do toga dođeš, onda si hrabar, a hrabrima pomaže
sreća!
I uhvatim sebe kako sedim u nekom stanju nirvane, ili nekom
stanju koje liči na pomenuto i kako shvatam, možda sada po prvi put potpuno,
šta znači za mene reč finalizacija. Dostizanje cilja. Cilj sam po sebi.
Pokušajte, pa makar i dugo razmišljali da shvatite šta je vaš
cilj, koji su vaši prioriteti. I onda ćete, kako mi rekoše-polako i strpljivo,
da do toga i dođete. Probajte i da ga “opipate”, da ga živite kao da ste ga već
ostvarili. I slušajte samo svoje srce kada odlučujete šta želite. Tuđe želje
nisu i vaše.
I zapamtite, samo hrabro! Život je jedan i kratak, nema mesta
za strah! Verujte, sve je moguće!
Нема коментара:
Постави коментар