BUMERANG

Devojke dvadesetprvog veka, starije od dvadesetpet godina. Od njih se očekuje, kao što i one i same za sebe žele, da budu uvek u formi, da izgledaju mlađe nego što zapravo imaju godina, da su jake (psihički kao i fizički), da završe fakultet, imaju dobro plaćen posao, da imaju i nešto svoje imovine. A onda, u određenim godinama, postavlja im se pitanje:”Kada ćeš se udati? Kada ćeš imati decu?” Dakle, uz posao, uz održavanje izgleda, ide i muž, idu i deca. Pritisak. I da li neko može da se uplaši od svih ovih očekivanja? Naravno! Realno i normalno je malo se i uplašiti. A onda od svih nabrojanih stvari, većinu, da ne preteram i kažem sve, ostvarimo. Uh! Samo što kako idemo ka nekom cilju, jureći obaveze iz dana u dan, nekad nemamo vremena da razmislimo šta nas s vremena na vreme navede na neko ponašanje koje se drugima čini čudno, neprimereno, na primer, treba da budete raspoloženi, sve su kockice tu, ali vama kao da nisu. Šta ne valja tu? Pa tu je strah. Za trenutak vas je savladao strah od savršenstva situacije. Da li samim tim možemo nekad biti uplašeni jer smo srećni? Kako cene proizvoda rastu, na televiziji mogu da se čuju samo loše stvari, a život nameće svoj tempo, biti srećan može da proizvede kontra efekat. Zbunjenost. Ili da jednostavno čekate (još gore sami izazovete) da se nešto loše desi. Strah od sreće pored toliko nesreće? O, da!

Onda mi je jedan prijatelj rekao: “Udahni duboko. Pa zar pored svega što si prošla nisi zaslužila da budeš srećna? Znaš ni to ne traje, tu si u pravu kad kažeš da ništa nije večno, ali zašto izazivaš stanja u kojima kvariš ono što je lepo? Ako si sada srećna, uživaj u tom trenutku, uživaj sada, pa fucking zaslužila si!!!” I znam, u pravu je, i ja bih tako nešto rekla nekome ko ima cold feet…

Eto, nekad se kao bumerang vrati nekada uloženo, energija kruži, pa se pozitivna vrati i ispuni te, jednog dana, koliko god čekao na to. Dobiješ posao, dobiješ svoju prvu platu... A onda, pogledaš u nečiji osmeh, čuješ nečije nežne reči, spustiš pogled na poklon koji si dobio/la, osetiš sigurnost, ozbiljnost, to je prelepo. O tome svako sanja… Koliko god neko bio nezavistan, želi tako nešto. I onda, čemu strah? Od brzine osećanja? Ili samo strah iz nesigurnosti u sebe? Ali ako znamo da smo nesigurnost, makar u izvesnoj meri prevazišli…? Onda je to strah koji dolazi iz zbunjenosti kada stvari stignu kada se najmanje nadamo. Pa nam tada neke situacije deluju kao na filmu, ali tu su, dešavaju se, nismo na filmu.

Udahnuti duboko i osloboditi se straha od “dobiti šta smo zaslužili”. Što pre. Dok ne pokvarimo stvari svojom zbunjenošću. Ne mogu a da se ne nasmejem svemu ovome. Strah od sreće… Znam da nije smešno, ni naivno. Ali nasmejala sam se jer sam upravo pogledala u nešto što me je vratilo u realnost. Koja koliko god obaveza nameće, u ovom trenutku jeste lepa jer postoje osobe, osećaji, koji je lepom čine. Pisala sam već da i kada je čovek sam sa sobom treba sebi da učini dan lepim i korisnim, ali kada se na to doda da to može još neko, uau, eto ga bumerang!

I da… Udahni duboko… Uživaj u sadašnjem trenutku. Uživaj dok traje. Ima vremena i za komplikacije, ali sada kada je lepo, nema mesta za strah. Strah odmah napolje!!! Eh, taj bumerang, čudo je to!