Vanvremenski prozor
I pokvareno i prljavo je
Ali želim da prođem kroz njega
A sa mnom da izađe i sav ustajali vazduh
Sve prošle stvari koje nikako da se zaustave
I sve mi se čini kako mi neko govori: “Daj mi taj novac, daj, duguješ mi, ili ću ti ga sam uzeti!”
I sve pozitivno kao da je ostalo iza a ne valja se okretati, i kao da sad treba novo pozitivno stvoriti iz energije nove.
Novo, novo, novo…. Staro, starije, najstarije…
I sve to dok mi drugi govore kako treba da živim svoj život… Zar ne treba da ga živim onako kako ja želim…???
Ne želim laž, a ona se nameće, neću, odbijam patetiku, a ispadam paćenik…
Menjam se, a kao da ta promena nekome ne odgovara…
Slušaj šta kažem: “Kako odlaziš, ti ćeš biti tužan, ja idem dalje…”
I doćiće vreme kada ćeš zažaliti, i imati slomljeno srce kao ja…
Ali…
Sad ću da se iskradem kroz prozor, kao lopov i odem u bolji život…
Možda skoknem do očnog lekara, da skine ove glupe lila naočare…
Neptun is gonna leave the zgradu…
Нема коментара:
Постави коментар