U poslednje vreme se sve češće i češće suočavam sa činjenicom da muškarci ne žele vezu... Hm... Zapravo, njihova definicija je: "bolje da budemo prijatelji i da se tako povremeno viđamo, to nikome ne škodi, samo nemoj da se vežeš, da počneš da sezaljubljuješ, to ne, odmah prekidamo, a ovako ćemo se lepo družiti, i niko ne mora da zna". Dakle, tu su dve stvari: on može da radi šta hoće, i plus da dobije kad hoće od koje hoće (ona koja je raspoložena u tom trenutku), i plus sve je to tajno... Hej, pa da, zašto da se zna da "ti i ja imamo nešto"? I to je blago rečeno, poražavajuće... Mislim, gde je nestala moralnost, gde je nestala romantika, gde je nestala ona slatka privrženost jednom biću, i vernost? Jedan primer. Tip izjavljuje kako menja devojke, i više njih kada je slobodan, zašto bi se zadržavao samo na jednoj, ali kada uđe u vezu on postaje "mala maca", i veran je samo toj devojci. I nađe on devojku, lepa, pametna, komunikativna, divna! I prođe dve nedelje veze... U uskom krugu ljudi je već izneo poneki prljav veš, a onda se uskoro napio i počeo da zove druge devojke, ranom zorom, pa koju uspe da probudi, super. Dok svojoj divnoj devojci, nije odgovorio na pozive ni na sms poruke. Toliko o tome kako je divan kada je u vezi... I on, nažalost, nije jedini primer koji sam videla, ili za koji sam čula, da je tako "divan". Muškarci su počeli da se boje vezivanja, to je istina, surova realnost, ili neko pomodarstvo. A na sve to su svakako uticale i žene, to moram da priznam, one koje nazivaju "kučkama", i koje povrede muškarca do srži, onako dok je još neiskusan i naivan, i naprave od njega Frankeštajna! Da se razumemo, i pored svega što sam videla, doživela i tako dalje, nisam pesimista, naprotiv! Ja sam osoba koja i dalje veruje da su bajke realne, i da ne treba da prestanemo da verujemo u njih. Da princ postoji, samo ga treba pronaći. Kako, pitate se? Pa prvo u sebi. Treba prvo raditi na sebi, a onda jako, jako, jako verovati da je on tamo negde, naša srodna duša i da ćete se pronaći. Naravno, bajke u realnosti, u današnjici su malo drugačije, Pepeljuga ima modernu kuhinju, i razna super pomagala, a sestre su silikonske lutke, koje zaista posle malo upotrebe postaju smešne... A princ... I on je malo izmenjen, naravno... Verovatno se ne živi srećno do kraja života u palati, ali u stančiću, ili kućici, sa pokojom svađicom koja se reši dobrim seksom, to jest vođenjem ljubavi, e to da, to postoji. I u to treba verovati! Ne dajte se pokolebati i ostati u takozvanim "kombinacijama", samo da bi imali nekog, čiji ćete poziv čekati i za kim ćete suze roniti.... Šta će vam to? Ne! Od sada, vaš je zadatak da verujete da postoji ljubav, u vama i oko vas! To važi i za muškarce! Šta ste se uplašili?! Ako ste u vezi, niste zarobljeni, naprotiv, samo možete da još bolje izgradite sebe uz nekog! Probaćete sa nekim, pa ako ne ide, sa nekim drugim, ne dozvolite da za sebe mislite da ste zbog toga promiskuitetni, o my God!!! Vi samo tragate... A kada zastanete, i povučete se i mislite da ste izgubili svaku nadu, možda se baš tada pojavi... :)
Just believe in it!
Samo i dalje mislim na onu devojku sa početka, šta li se o njoj priča iza leđa kada se zna kakav joj je dečko... I ostaje mi u glavi pitaje, still... Kako smo se od socijalno veoma razvijenih bića, povezanih sve više i više spravicama koje sada nekima "život znače", pretvorili u čudovišta koja ne izlaze iz tame?
Нема коментара:
Постави коментар