ENERGIJA NAŠIH MISLI

Svaka naša misao je već jedno delo. Jer je svaka naša misao energija, deo kolektivnog nesvesnog, i to je i naučna činjenica. Tako da, sa svakom našom misli, mi „prizivamo“ u naše živote ljude i događaje. U zavisnosti od toga da li mislimo pozitivno ili negativno, u zavisnosti od toga kakve su naše emocije, takvi će i biti rezultati. Ako mislimo na nešto lepo, na neki srećni trenutak, to je viši nivo energije, i mi se osećamo jači. Ako su naše emocije, ljutnja, strah, nemoć, to je niži nivo energije, i mi se osećamo slabije. To su kažem i naučne činjenice. Sve je oko nas energija, mi smo deo toga, mi smo svakim svojim delom tela energija, naše su misli takođe energija, jer su proizvod rada našeg organa.

Često čujem ljude, ako i jedna sam od njih, koji se žale kako im ne ide u životu, kako se stvari odvijaju onako kako nisu očekivali, kako se neko na njih bezrazložno naljutio, kako im je neko zalupio vrata ispred nosa, kako nisu dobili posao, kako ne mogu da uče, kako nikako ne mogu da nađu dečka ili devojku. A stvar je vrlo jednostavna zapravo. Ti ljudi, pa i ja među njima, nisu iskreno, celim svojim bićem želeli. Onaj ko nije dobio posao, nije ga dobio zato što nije dovoljno mislio pozitivno o tome da će ga dobiti. Student je pao ispit, zato što se unapred spremio da će pasti misleći već o narednom ispitnom roku, i o sledećoj prilici da ga polaže. Neko nema partnera u svom životu zato što u suštini i ne želi to dovoljno iskreno, razmišlja možda o prethodnom razočarenju, ili o narednom mogućem, i šireći negativnu energiju odbija ljude, da mu neko priđe, ispušta priliku ili prilike, ko zna koliko ih je moglo biti. Dakle, vrlo je prosto. Naše misli su naša dela, naše misli su naša energija koju širimo na okolinu. I kakve su nam misli, takav će nam biti i život. Ovu rečenicu verujem da ste već čuli, i verujte, zaista je tačna.

Pre nekoliko dana mi se desilo da iskusim ove svoje rečenice, zato i pišem ovaj tekst. I to, kako sve više i više upoznajem sebe, dešava mi se da možda i nekoliko puta u toku dana, ako sam srećna da imam priliku za tako nešto, spoznam vezu svojih misli i događaja oko sebe. Tako, jednog dana, sedela sam sa svojim prijateljima, i poznanicima nekim, dakle bilo nas je više u tom trenutku u prostoriji, ljudi su pričali međusobno, ispijali kafu, smejali se... Ja sam bila negde „daleko“ od svih tih priča. Mislila sam o problemu koja mene muči tog trenutka, ali bila sam rešena da ni sa kim ne podelim to, čak ni sa najbližim osobama, tako da kada sam se našla na kafi sa društvom, još uvek sam bila zaokupljena svojom „situacijom“. Nisam stigla da sama sa sobom raščistim misli, niti da sa nekim popričam, i bila sam prepuna energije. I verujte, nije prošlo ni pola sata sa društvom, i neko je progovorio o temi koja me je mučila... Podigla sam pogled, i prvo nisam poverovala, ali onda je krenula diskusija o temi koja me muči, i svako je davao svoje mišljenje.... Ja sam bila samo nemi posmatrač koji se smešio... Svojom energijom misli, uspela sam da pokrenem čitavu lavinu razmišljanja   drugih ljudi, a to mi je kasnije pomoglo kada sam sama sa sobom raščišćavala situaciju u glavi. Kada su prešli na temu fudbala, koju voli i ženski deo mog društva, i kada se već govorilo o timovima, i ko se na koga kladio, jedna prijateljica je pogledala u mene, i pitala me čemu se ja to smeškam-„nije smešno što ću izgubiti novac u kladionici, hej!“. Trgnula sam se, i izvinila se, objasnivši joj da razmišljam o nečemu sasvim desetom, i tek tada sam mogla da se uključim u priču, i da počnem da uživam u vremenu sa prijateljima. Druga situacija se desila ne nešto mnogo posle ove, i nekako je banalniji primer, ali odličan za ovu priču. Ušla sam u jedan od svojih omiljenih butika i videla torbu u koju sam se odmah zaljubila i naravno požela sam da je kupim. No, svesna da nemam novca trenutno za to, okrenula sam se i izašla iz radnje. Prošlo je dva dana, a ja nisam prestala da mislim o torbi, već sam je videla kao je nosim, šta imam u njoj, uz šta od garderobe mi se slaže, ponašala sam se kao da je već imam.... I šta se dešava dakle za dva dana? Dobijam nočekivano novac, ne neku veliku sumu, ali dobijam, kao poklon od rođaka, odlazim u radnju po torbu, i još veće iznenađenje-vidim istu na sniženju!!! Ne samo što sam dobila neočekivano neki novac, i mogla da kupim torbu, već sam je kupila i po nižoj ceni!!! Treća situacija je nešto složenija. Maksimalno ću je uprostiti. Želela sam da vidim jednog muškarca, samo da ga vidim, da razgovaram sa njim. Želela sam da ga bolje upoznam. E sad, za to je bilo potrebno malo više vremena od dva dana, tačnije bilo je potrebno dva meseca da do toga dođe. Ali povremeno, kada bih pomislila na njega, "preplavile" bi me lepe misli o njemu, koliko mi je delovao dobro i pozitivno, koliko mi je delovao zanimljivo, i tako kada god bih ga se setila, pozitivne misli su navirale, i ja sam tako nekako slala pozitivne vibracije ka njemu, gde god bio. I činila sam to nesvesno, sada znam to. I, posle kao što rekoh, dva meseca, ostvarila sam bliži kontakt sa njim, razgovarali smo, i tada sam dobila povratnu informaciju, da i on o meni ima lepo mišljenje. Opet osmeh na mom licu, jer sam sada svesna, da dok god sam slala pozitivne misli ka njemu, on je to „prikupljao“ i stekao takođe pozitivnu sliku o meni. Može vam ovo delovati sve kao neka slučajnost, ili kao neka čiribu-ćiriba stvar, ali nije. Već sam rekla, naučna je činjenica. Kako razmišljamo, tako će nam i biti... Jer misli su energija, i ako smo mi pozitivni, i drugi ljudi oko nas će biti isti prema nama. Naravno, biće i onih koji će se jednostavno „skloniti“ jer ne mogu da podnesu viši nivo energije na kom ste vi, jer ih vi de facto potiskujete svojom pozitivnošću. 

Verujem da ni najveći mudraci, i spiritualni učitelji, terapeuti, ne znaju da se sa ovim nose svakog dana, osim majke Tereze ili Bude, Isusa... Tako da ni mi obični ljudi ne možemo ovo da kontrolišemo baš uvek. Kada bi svi to mogli uvek da radimo, onda ne bi postojalo loše, negativno, i izgubila bi se ravnoteža, balans, „zlatna sredina“. Tako da, jedino što možemo je da se trudimo da kada smo dovoljno svesni sebe, kada se probudimo i uvidimo da ćemo tog dana biti u skladu sa svojim mislima, da ćemo misliti „dobro“, da ćemo biti pozitivni čak iako se oko nas dešavaju ružne stvari, da to i činimo. Šireći svoju pozitivnu energiju, kao bumerang će nam se vratiti, jer sve što damo, dobijamo nazad, opet fizika, zakon održanja energije. Sasvim prosta stvar. A kada smo „negativni“, a svi mi imamo takve dane, tada samo treba da pustimo da takva energija isteče iz nas, i da se ne bojimo šta će sa njom biti, da se ne bojimo njenog povratka. Svakom od nas se dešavaju i ne tako lepe stvari i to je normalno. Kažem, sve je balans, i svako od nas je i dobar i loš u isto vreme, niko nije savršenstvo. Poenta je samo da se trudimo da što više budemo pozitivni, da tražimo i pružamo mir, i da naučimo kako da kanališemo svoje pozitivne i negativne strane. Svako od nas, sam, treba da nauči svoj sopstveni način kako će to činiti. Svako od nas se razlikuje, i treba da ima svoje metode za to.

Možda i dalje ne verujete u to da tok naših misli određuje naše događaje i ponašanje ljudi prema nama? Isprobajte. Sledeći put kada doživite recimo neko neprijatno iskustvo, i postanete besni, ljuti, agresivni zbog toga, pa se potom smirite-sedite, i zagledajte se u svoj naiskriveniji deo bića. Pitajte, šta sam ja to mislio i osećao prema toj osobi, ili prema tom događaju, ili generalno u kakvom sam raspoloženju bio, pre nego što se to desilo? Budite iskreni, makar sami sa sobom. I videćete. I sami ste, možda i danima pre toga bili negativni, uplašeni, anksiozni, besni... Samo pratite svoja osećanja, koliko god to možete, i iznenadićete se! Naše misli, naša energija, kao deo energije celog sveta, utiču na to kako ćemo živeti!

Želim da završim mislima majke Tereze : „Ne želim da činite čuda smrknuti. Radije bih da i pogrešite ali da ste ljubazni!“

Think about that...