Ponekad me ovakvi dani
Hladni, poluživi, sivi,
Podsete na tebe.
Na zalutale stope u snegu,
Što škrguće zubima.
Pustim muziku što je romantičnom i ljubavnom zovu,
I zatvorim oči,
Okolo je tišina
Sama sam...
I tada samo dozvolim da misli teku
Ne ograničavam ih
Stignem i do nekih drugih priča
Skrivenih u mozgu
Stižem u detinjstvo nekako
Slike prolaze
Ulazim u trenutak kada otkrivam da Deda Mraz
Ne postoji...
A onda se opet misli vrate na tebe
Koji si daleko, daleko...
A uvek sam mislila da ćeš
Ostati tu negde, blizu,
Da ćemo nekada proći istom ulicom
Slučajno-namerno
I da će nam se samo na kratko promeniti grimase na licu
Bilo bi nešto što liči na osmeh
Što kaže-ipak mi je drago što te vidim.
Ali reči neće biti. Nemi bi bili.
Sada...
Mogu samo da zatvorim oči
Ovako prazna u mišjoj rupi
I da se prisećam svih
Neizvesnih trenutaka.
Gorkog ukusa koji sam nazivala slatkim.
Sve dok ne otvorim oči.
Tada mi realnost udari šamar.
Ustajem. Sipam kafu u šolju. Idem dalje.
Hladni, poluživi, sivi,
Podsete na tebe.
Na zalutale stope u snegu,
Što škrguće zubima.
Pustim muziku što je romantičnom i ljubavnom zovu,
I zatvorim oči,
Okolo je tišina
Sama sam...
I tada samo dozvolim da misli teku
Ne ograničavam ih
Stignem i do nekih drugih priča
Skrivenih u mozgu
Stižem u detinjstvo nekako
Slike prolaze
Ulazim u trenutak kada otkrivam da Deda Mraz
Ne postoji...
A onda se opet misli vrate na tebe
Koji si daleko, daleko...
A uvek sam mislila da ćeš
Ostati tu negde, blizu,
Da ćemo nekada proći istom ulicom
Slučajno-namerno
I da će nam se samo na kratko promeniti grimase na licu
Bilo bi nešto što liči na osmeh
Što kaže-ipak mi je drago što te vidim.
Ali reči neće biti. Nemi bi bili.
Sada...
Mogu samo da zatvorim oči
Ovako prazna u mišjoj rupi
I da se prisećam svih
Neizvesnih trenutaka.
Gorkog ukusa koji sam nazivala slatkim.
Sve dok ne otvorim oči.
Tada mi realnost udari šamar.
Ustajem. Sipam kafu u šolju. Idem dalje.
Nisu dani krivi što su sivi, nit što kao takvi sećanja mame setnija, malo tu ima razuma, treba još proći vremena. A ulica kojom želiš prošetati srce, klizava je i izvesnost pada suviše je velika,te može pored srca još nešto da strada. I upitaj se, posle svega, zašto si sama sada.
ОдговориИзбришиP.S. Ako ove godine budeš dobra, možda nešto i dobiješ! Đed Mraz
Pametno Đede zboriš, iako ne verujem da postojiš. Trudiću se da budem dobra, da zbog pada osim srca i noga ne bude modra. A šta ti Đede kažeš, kada je postojala nada, zašto sam sama sada?
ИзбришиA zašto nemaš vere? Imaš lepe stavove i dobra si, osim prema sebi - to i popravi. One ljubičaste naočare, zamenili amovi i sad zuriš u samo jednu tačku. Mrdni glavu, mrdni glavom! A kada je postojala nada, to ti vidi sama, nemoj Đeda upetljavati tamo gde mu mesto nije. Još će ispasti da je Đedovo krilo baš tebe snilo!
ИзбришиVere nemam, kao što rekoh, samo da Đed uistinu postoji... Za ostalo, vera se tu i tamo i nađe, inače ni ovi tekstovi ne bi postojali... Tu su da i drugima kažu da vera postoji, i da se nada ne sme izgubiti, i da će se ljubav kad-tad zasigurno pronaći, prvo u nama samima. I tada treba da naučimo da je pružamo (sebi i drugima); onda ćemo je i dobiti od drugih bića, možda će nam se vratiti i više nego što smo dali, sve zavisi koliko smo iskreno i jako zavoleli.
Избриши