Osetila sam da je trebalo samo preći ulicu
Da je čudo iza ćoška
Eno, u onom haustoru
Nisam tražila da mi otkriva svoje tajne
Čudo je čudo
Kako god okrenuli peščanik
Vreme prolazi
Samo je bilo dovoljno da me obavije oko struka
Zarije se u moju raspuštenu kosu
Podigne mišicama moje napuštene želje
Da bude jako, kao što i jeste
I ja bih bila jaka potom ponovo, čudno je to…
U nekom polusnu sam ga već videla
Zenice su mu bile uprte u moje reči
A ja sam govorila brzo
Da što pre obavimo tu formalnost
Što se razgovor zove
I da pređemo na uzimanje dukata iz ćupa
Onog koji smo zajedno iskopali
A onda sam videla osmeh, zadovoljnu tečnost na usnama
Psa u dvorištu koji je nemirno mahao repom
Ulegnutu travu na zelenom polju
Da, to je bilo to čudo
Koje je čekalo u haustoru
Trebalo je samo da pređem ulicu
Sačekam prvo da tramvaj prođe
I pređem bulevar
Ili...
Ili je dovoljno da stojim na ćošku
A kako je čudo samo po sebi čudo
Doći će ono do mene?
I ne moramo se skrivati u haustoru
Možemo se pogledati i tu
Na ničim obeleženom mestu
Na raskrsnici
I znam…
Niko neće moći da nam ukrade taj trenutak…
Samo se pitam…
Da li da krenem, ili da sačekam?
Jer peščanik je okrenut
Vreme prolazi
A oboje smo tu
Nowhere people on a land of dreams.
Skidam kapu mlada Damo, ova igra reči brije bradu, a hteo sam u nju da sakrijem (ko Samson u kosu) svu svoju snagu. A kad ide sneg, nek ide i brada, proleće lagano okreće peščanik i pušta pesak kroz svoje prste, tako da je, mada smo to znali i ranije, sneg morao da strada.
ОдговориИзбришиA čudo ne kuca na vrata, nit se izuva kad ulazi,ono se ne predstavlja, ali se uvek oseti, a nikad predoseti, predvidi i iz zakona izvede, ono je tu samo da nasu izvesnost zbuni i zavede.
ОдговориИзбриши