Život je suviše kratak da bi dane provodili u dosadi. Ne praveći makar planove za budućnost, zamišljali kako želimo da ona izgleda. Ili ne pokazivati osobi koju volimo, koliko je volimo. Verujem da posle nas, našeg postojanja kao materije, ostaje naša duša, koja je sveprisutna, i odnekud može da posmatra šta se dešava dalje. I kada dragi ljudi umru, verujem da njihov duh ostaje sa nama, i uz nas, kao štit, kao amajlija. Ko nas je nekada mnogo voleo, i mi voleli tu osobu, jednostavno, ljubav ostaje i posle smrti.
Ali, dok postojimo kao materijalizacija našeg duha, dok živimo, svakog dana treba voleti, sebe, porodicu, prijatelje, voljeno biće-partnera, i kada su pored nas i kada nisu, i kada smo u kontaktu i kada nas trenutno nešto spreči da budemo. Jer, kao što napisah, život je kratak, da bismo štedeli na rečima i delima. Bolje je reći i uraditi bilo šta, za šta mislimo da je ispravno (makar samo za nas) u trenutku, nego ne reći i ne uraditi ništa.
I dok god verujemo da se sve dešava sa razlogom, i da mi nismo krivi baš za sve (jer i nismo), i da slučajno i nije slučajno, dok god dozvoljavali sebi da pokažemo ko smo i šta smo uistinu, i iskreno se smejali životu, kako god da je dan počeo (ne mora da se tako i završi), naš duh jača, i ne možemo ni da pretpostavimo kakva nas nagrada za to čeka.
Možda se posle svih razmišljanja (razgovora, diskusija, ometanja sa strane), probudimo sa osećajem za koji nismo verovali da će se probuditi u nama. Sve je stvar vere. Ako veruješ, desiće se, kad-tad. I otud i već jednom moja napisana rečenica-želim da verujem! Dakle, posle svih uspona i padova, koji su samo naši i jedino naši, može nam se desiti da se probudimo sa treptajem u grudima, sa osećajem da smo našli, dobili, ono što smo čekali. Sa divnim osećajem pripadanja, i povezanosti. I zašto tada ćutati, kada slobodno možemo reći svoja osećanja, nema sramote u tome kada osetimo nešto pozitivno, lepo. A još je lepši osećaj kada to što osećamo-izgovorimo, i zauzvrat dobijemo pozitivan odgovor. Pogled koji nas gleda sa osmehom, oči koje potvrđuju da to što smo rekli je i trebalo reći, jer se zaista oseća.
I upravo iz navedenog razloga- život je kratak, usudi se da kažeš šta misliš, šta osećaš. Usudi se da pokažeš ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар